Otadžbina

38

У Ч И Т Е Љ

«Ура! дивно! кликну учитељ и брже боље затвори протокол у Фиоку. — Ама ја баш иремрех кад уђе, рече поп. Помислих, познаће, бога ми, па зло! — Е баш лепосесврши! прихвати Милан радосно. — Е јеси ђаво, учо! примети кмет смешећи се; јер већ виде каква је ујдурма била. — Ко бп се иадао, да ће баш данас? чуди се учитељ. Да не би петраиља и требника, не знам како бих се изговорио. — Е, учо, па и ове године ти оста без опене! рече поп. — Ево мени оцене ту!" рече учитељ и куцну се по џепу.... Молим вас, само ово нек међу нама остане. — Иемај бриге. немај бриге! рекоше поп и кмет у глас. — А сад идем и ја кући да мало душом дахпем, рече поп. Одавно се нисам уморио овако!... Збогом, учо ! — Збогом, попо! — У здрављу, учо! рече и кмет смешећи се. — У здрављу, кмете!" ЈА НХЛовап р^лиши-к.

СИНХЕЛИЂЕВ ГРОБ (■ј- 19. Мај 1809 год.) .... Себ' прегорјев' највише се може . . . . Милутиновића Србијанка III. стр. 170—174. Скоро је било, — још људи знају, Јоште се старци тога сећају, Када се оно Србија мала Снажити стала ; Када се Витез Сјеници диже Када Синђелић ка Нишу стиже