Otadžbina

44

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

жевности. За то је увек време и иикад није касно повраћати рђаво постављене темеље књижевности на ово здраво земљиште. За то су тако добро основани и тако срећна рода сви покушаји, учињени у прошломе и овом веку, да се незгодно основане или започете књижевности многих народа врате, на овај природни, историјом образованости створени корен и темељ свакога здравог развијања. Што се тиче постајања и живљења свога, овај свег народне усмене књижевности друкчије постаје, друкчије се с колена на колено ггренагаа, и друкчије прерађује и чува него свет писане и штампане књижевности. Писана или штампана књижевност много је тврђа, постојанија, спорија ; народна усмена књижевност, напротив, много је течнија, непостојанија, променљивија. Писмо или штампа у стаРБу су, да и текст и све појединости једнога књижевног дела сачувају на векове. За то је писаној или штампаној књижевности лако ухватити њене промене, све од почетка, па кроз њено напредовање до њезина цвета. Нови производи писане или штампане књижевности не сатиру старијих, не прерађују их (бар не увек), они просто настављају на њих. За то су књижевности које дуже потрају, тако пуне разних назора, мисли, ираваца и периода. У усменој пак традиционалној књижевности старо се мучно држи поред новога. Ново може наћи места истом ношто неки део старога истисне. Сви пропали или прошасти периоди у новој се усменој књижевности народној држе само ако се непрестано по свима спољним својим странама потпуно изједначују с новима. И за то у периодима народне усмене књижевности видимо само сувремено стање, у ком је од старих времена употребљен само прерађени и до крајње могућности новоме духу прилагођени материјал. Само вештој критици (која опет ради тегобе посла, ту може поклизнути и погрешити лакше него игде) дато је, да под новим, сувре-