Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

45

меним облицима распозна стари материјал; да га од нових придевака опрости и на првобитно зрно васпостави. Па би по самим народним производима, н. пр. по самим сувременим народним песмама, често врло тешко било и то учинити, кад критика не би била у стању користити се или старнјим заиисаним народним ироизводима (где је дакле књижевним средствима сачувано пешто из старијих у народу већ потпуно заборављених и прерађених периода народне књижевности) или производима других народа, сродиих по раси или једнаких с нама по судбини и поједноликим културним упливима К овоме још долази тражење литерарнпх извора усменој књижевности, пошто је много којешта и из старих књига и старе просвете разним путовима отишло у народну усмену литературу и у народној преради нашло пријема код горе напоменуте народне критике. То су сгрер аде, иреводи или ио туђој мисли израђени производи усмене народне књижевности. Правоме рашчлањавању народне усмене литературе п критици њених производа највпше помаже дубоко познавање закона који владају животом те књижевности. У начину чувања п пренашања с колена на колено народне усмене књижевности има пак један закон, који истиче из саме природе њезине. Ево у чему је тај закон. Што се год слушањем и памћењем од човека човеку предаје, оно се пз једног ума у други преноси више по главној ствари, него ли по иојединостима. Форма је општа и заједннчка свима оваким производима, и у њу се нови производи инстиктивно, без многога премишљаља одевају. На Форму, дакле, у пропзводнма народне усмене књпжевностп нико много не мисли; ма да она из уста даровитијега и умнијега увек излази округлпја, лепша и смишљенија него ли из уста недаровнтога и умном снагом нејачега. Имена, често ни историјска ни релнгиозна, много не значе ; каткад се она лако и без икаква устезања мењају или заборављају. Много чешће ствар