Otadžbina

54

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

има ма и најмлитавија искрица поноса народнога, букнуће у жив пламен, кад прочита песму, у којој је народна машта кадра била створити такав јуначки тип, какав је тип Јуришића Јанка у овој песми. Тако је Вуку певано у Карловцима 1815 године, и какав је текст ушао у његове славне зборнике. Да видимо шта је у години 1663 забележио хрватски племић Петар Зрињски, који 1671 као саучесник једне завере би погубљен у Најштату код Беча 1 . Записку ову Петра Зрињскога штампао је као прозу, не опазивши метра, први Ф. Миклошић у његовом зборнику 81аУ18сће ВЉНоЉек, ЛУхеп 1851, 259—260. Одатле је унесена у Миклошићеву књигу ВеИг&^е гиг Кеппкпзз <1ег в1аУ18сћеп Уо1к8рое81е. I. Б1е Уо1к8ер1к (1ег Кгоа1ен, "Шеп 1870, где је већ у метар стављена, поеодом истих таких песама, које су А. ХњљФердинг и Вогишић открили. На послетку је иста песма ушла у зборник В. Богишића. „Народне пјесме из старијих, пајвише приморских записа. Књига прва. Биоград 1878", који је трошком Српскога ученога друштва света угледао 2 . Ево каква је садржина те записке. У њој је метар старински, сад у народној појезији необичан, а језик јој показује уплив удаљенога југо-запада, на који је песма допрла са источних страна. Да јој је пак српски исток права колевка и постојбина, о томе сведочи и садржина и историјска основица њена. Девојка заручница пита у тој песми месец, који доходи с истока, је ли видео у Цариграду млада Свилојевић а, заручника њена, је ли још у животу, или су га 1 То његово погубљење као да је било непосреднн узрок, што је ова песма сачувана за науку, јер су све хартије Нетра Зрињскога као завереника донесене у Беч, и ту су сачуване у дворском архиву. Међу њима је ову песму нашао и Ф. Миклошићу предао Ј. Фидлер, чпновник придворнога и тајног архива у Бечу. 2 Текст је на стр. 120—123. О изворном рукопису говори се у приступу на стр. 125.