Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

55

погубили. Месец одговара, да га је видео, и почиње приповедати овако: Цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, Цар силени турски; Тере сиде говорити младому Свилојевићу: Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, Мој сужњу невољни, Што те хоћу зможан цар, ја садахна опитати. Свилојевић се заклиње, да ће право говорити, и онда следују ова питања: Кој је оно јунак био сиде браде до појаса, Сужњу мој невољни, Кој Турака побијаше буздоханом шестопером, Тере војску побијаше, и нитко мур супрот сташе, Каурину једну ? Али наста Свилојевић цару зможну говорити: Оно бише делија, кој Турака убијаше С мојим буздоханом, Сиде браде до појаса, Краљевићу витез Марко. А он јунак кој бише, кој копијем обајаше Витезове моје, Табор мој прогарио, а брки му до рамена? Оно јунак бијаше Секула сестричићу, Јунак један врли, Брке имал до рамена, копјем Турак прометивал. А он јунак гдо бише, младо момче, голом сабљом, На дуратом једном, Прик табора мога прошал, сикућ љуто мојих Турак, Бил доша.1 до шатора на витешким коњем, Једно младо момче, Код шатора расинао конопце шаторове, И ја сам се кумај макнул, да ни ме је посикао, Мене господина. Али сиде Свилојевић цару свому говорити: Оно сам ти главом мојом на медану, Мој честити царе! У руках ти бритка сабља, а на земљи глава моја; Оно сам ја Свилојевић голом сабљом проходио Прик табора твога.