Otadžbina

8 В 3 И Љ А

15

Ал момчо с коња бессдн: ,Ој зелен боре не гледи! Јер драги већ је дошао, И злато своје нашао.* То рече, с коња поскочи

Па љуби злато у очи, У образ, уста румепа: „Ево ме дико жељена, И ево златаог прстена, Ти си ми љуба верена.* јЗ. 'јвОРИТЛ.

НЛРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИЧКА ИСТОРИЈГА (СМРТ КРАЉА СТ. ДЕЧАНСКОГ И ЦАРА УРОША) ПР11ДОГ К ПРОЦЕНИ ИЗВОРА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ОД ЈЗТОЈАНА ЈЗОВАКОВИЋА II По ономе што је у чланку испред овога разложено, о свакоме догађају могу пнсати сведоци знаоци различите даљине и по времену и по извору и по .месту свога сазп авања, о догађајима. Кад казивање писаца, који су смрт краља СтеФ. Дечанског забележили или описивали, поређамо једна за другим по томе колико је који писац ближи догађају временом, извором или местом, изаћи ћо нам преглед који следује, и у ком се уза сваки извор додају потребни за јасније разумевање споредни подаци. * Пајближи догађају писац јесте и по времену п по извору и по месту цароставнин, или онај зборник живота краљева и архијепискоиа српских, који је основао архијепискои Данило, а који су после и други наставили и до некле попунили. И живот крал.а Ст. Дечанскога припада у ред онога што је од настављача (ако се о настављачима, тако у