Otadžbina

18

НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИЧКА ИСТОРИЈА

и којега је живот (у осталом кратка зачиска) последњи могао бити написан, упућује читалац на живот Милутинов речима: о ссуб ко г.лл;к(;нг,м1. кликл кћсл бушс, оу '«л^ лјсомк К1> прЂжде пнслнимк жнтнн кллгокиркчллго н скетллго крллш Стефлчл Оурошл ; томоу ко кцлгоклњнк кмстћ, н кв того Д |>нн П(>н1ет1> ирЂсголк келнкллго лрмнереисгкл. 1 По Голубинском Никодим је умр'о 12 маја 1323 Иза љега је дошао на архијерејски престо сам Данило. Ову записку могао му је одмах после смрти написати. А њом се каже двоје: 1, да је израда прве групе завршена 1323 године; и 2, да је оно што је испред кратке записке о Никодиму све из раније са свим готово било. Живот је Милутинов наравно завршен после смрти шегове. И иначе су сви ти догађаји веома блиски један другоме, те се цео посао којим је архијепископ своју израду цароставника завршио, може с довол.но сигурности у то време ноставити. Данило је, дакле, свој рад завршио око 1323 годпне. Да је друга група, у опсегу који сам јој горе обележио, такође у једно време и из једнога пера потекла, види се опет из самога текста. У животу архијепископа Данила јасно је забележено, да га је писао некакав његов ученик. Очевидна је веза између тога дела и између живота краља Ст. Дечанскога. јер се живот арх, Данила позива на живог краља Дечанскога речима: ш> кксл нлпислше се 1'1> пргжде ннслн-ћмк жнтнн того хрнстолтБНКЛЛГО крллгл 0 !,'|)ОШЛ третнихлго, клко послоужи кмоу С1. господннк мон вксеоскештеимн |еннскош> Длнннлк. 2 Истим се таким начином одломак о животу цара СтеФана иозива на живот краља СтеФ. Дечанскога речима: келш|г.и рлтн ВМКћШИ К1> ОТКУВСТКИ Н Др1>!1>\К1> ССГО К:\Л!'0У1>СТНКЛЛГО К{1\Л1Л. ТЛК0К1.1Н 1|Л(Н> Блкглромк ПОКН1СН1, КК1СТК Н СК СНЛЛМН СКОНМН, аже оукл^лхомк кк жнтнн роднтелга семоу пцЂкнсокомоу * Даиич. изд. 326 стр.

Данич. изд. 362 стр.