Otadžbina

НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ И КРИТИЧКЛ ИСТОРИЈА 1 '■) крллн) К1.СЛ. 1 Употребљено прво лице множине у глаголл оукл^љхом!. може бпти да нам још казује и истоветност лица, које је оба живота писало. Али сви ови разлози само су споредни за моје тврђење да је сва три поменута живота писала једна рука. Јачи су ми разлози у томе, што сва три живота, живот краља Сг. Дечанског, одломак о животу Ст. Душана и живот арх. Данила, обухват&ју уараво једно време, које у главноме захвата године архијеиискоиовања Данилова. Тим и толико сва трп живота потпунце настављају цароставник као што је у почетку заснован. и сама пам се собом намеће мисао, да је писац, хотећи написати живот Данилов, овако схватио свој задатак, и да му се чинило, да ће самом спомену Данилову овако најлепше пошту учинити. Само тако је и могао да ради ученик Данилов, коме је, може бити, и од самога архијеп. Данила такав аманет и тако упутство остављено. То се види по догађајима, којима се завршује одломак о животу цара СтеФана. По рачуну Голубинскога архијепископ је Данило седео на архијепископском престолу св. Саве од 14 Септ. 1323 до 9 Декембра 1337 године. 2 Њега је заменио Јанићије, пређе тога логотет Душанов. Одломак о животу цара СтеФана завршује се причањем о првом сукобу Душановом с угарским краљем Карлом Робертом. Сукоб тај био је по речима самога цароставника одмах после Душанова првога рата. Овај рат пак почео је Душан чим се закраљио, и свршио га је треће године краљевања, миром, утврђеним под Солуном на крају Августа 1334. По приповедању цароставника исте је године морао бити и сукоб с Маџарима, јер се каже, како је маџарска војска прешла била северну српску границу баш за то, што се знало, да је Душан са својом војском далеко на југу. Душан похита к Шичи, и сукоб се лако сврши. По томе, 1 Даничића изд. 222 стр. 2 Краткш очеркг исторш православннхЂ церквеи, Москва 1871, 159. 9*