Otadžbina

ВЕЗДУШНИЦИ

549

Јес; овај је крај наше отаџбине гонила невоља за невољом. У две године — јадни људи нису могли са својих њива ни толико сабрати хране, колико су семена у њих бацили. У другој години још пре Божића у првим кућама нестало је са свим хране; а шта да се рекне за сиротињу , која у најбољој години не може да састави храну с храном? -- Њу је већ одавна притисла и морила љута и тешка глад!... За помоћ се викало и викало; ал' ње не би ни с које стране. И баш онда , кад је невоља хтела да пређе сваку меру, — пуче по целој Мачви глас — да је чувени и богати газда Бајо Бељуш из Л.... јавио свима кнезовима по Мачви, да ће он из својих кошева дати народу храну на зајам. Овоме се гласу сва Мачва обрадовала* услови су били, како кажу , по народ врло добри. Ко узме на зајам сто петнаест ока кукуруза у клипу, вратиће у јесен сто четрдесет сирових, или ће дати оку шенице за оку кукуруза. Коме буде лакше може и новцем платити — за сваку оку по један грош 1 ; а примаће се и стока по цени која тада буде. За ово га народ већ почео био благосиљати, али, по несрећи, беше се увукао у ту обзнану још један врло тежак услов. Он је гласио: (С Храна се не ће давати једном лицу или једној кући. Најмање пет кућа ваља да се саставе, па да начине снисак, колико којој треба хране, За тим да се напише за •свих пет кућа — или колико их буде било — једна признаница; да ову признаницу потпишу кућне старешине; да се признаница овери онштинском и среском влашћу; да власти у потврђењу кажу: да су на признаници потпи•сани дужници заиста старешине поменутих кућа и задруга и да ће сви за једног а један за све узету количину хране или вратити или по означеним условима исплатити." Ето овај је услов стао многог муке и труда. За имућније куће и задруге било је и које како. Оне су се 1 У време ° не глади — кукуруз је био по 70 пар., а шеница ио 2 проша.