Otadžbina

5

БЕЗДУШНИЦИ

одмах договориле и начиниле признанице. Њима је било лако рећи: (( Ми плаћамо једач за све а сви за једног"... Сиротиња је остала без друштва. За њу нико није хтео да јамчи. У она зла времена, мучно су се плаћали и своји дугови, а камо ли туђи. Сиротиње је опет , на несрећу, свуд' више но имућнијих. Та њој је и требала скора и брза помоћ, она је требала највећу количину хране.... И она је остала без признаница — без хране !... „Сиротиња" — то је страшна реч. Та је реч пуна значаја, пуна запаљиве материје. То је питање, које је изашло на врх главе многим народима. О том се питању много пише и говори; али се оно вазда само обилази. Од њега сваки преза и бежи. То је отворена рана, из које непрестано крв лопи. Ово је наследна бо1естсвима народима. Она се и у нас кад и кад јавља. У време оне дво-годишње глади, она се у Мачви јавила у грозном облику. Она се јављала, а и јављаћесе. с године на годину и у другим крајевима наше отаџбине. Њезине клице ухватиле су се дубоко у тело нашег друштвеног организма.... Болест та полако хвата као стоноги полип. Од ње ће се једног страшног дана укочити цело друштвено тело. Вара се, ко друкчије мисли. Наш економни живот иде оним истим стопама, куда су прошли и западни народи... Ми знамо да ће их бити , који ће јако замерити. оваквом излагању мисли. Нека. Тако је и на западу било. Тако је и данас , на опет је питање о сиротињи догорело до ноката. Мало је њих, који о овом питању хоће озбиљно да проговоре. Ми знамо две врсте говорника.... Једни веле(( Сиротиња је паразит на друштвеном телу. Њу друштво о свом врату носи — у државним и у општинским теретима.... Ко би могао да погоди, какву мисију она има да изврши на овом евету? — Да удара намет и наживе, и на мртве, и на здраве, и на болесне!....