Otadžbina

БЕЗДУШНИЦИ

551

Ако нам какав благ дан дође, она нам га не да мирно цровести, њена чеда — просјаци — не даду нам с миром ни у цркву ући да се богу иомолимо. Смротиња је дрска. Она нам иште у име самога бога - она нам вели, да ћемо само по среством ње моћи у царство божије ући и видети лице господа бога, а то је, ако јој милостиње толико дамо , колико јој треба да у нераду може живити... Јес' — она је монополисала нерад. Она лиФерује друштву — нерадине, лупежо, разбојнике, паликуће; она производи пролетаријат и проституцију — ону живу рану на друштвеном телу, рану, која грози да окужи цео друштвени организам. Сиротиња је гладница, коју нико доволјНо не може да захрани. Она се гладна роди, а гладна умире. Она је мати свију оних ругоба, што се зову наличје друштвено. Сиротиња је подла пред јачим и силним, а свирепа кад се најмање дочепа власти. Она је још нешто страшније: Она је крвни непријателз данашњем „реду" и „поретку".... Да сиротиње није , данас би цело друштво имало са свим други облик!...•" Други опет кажу: „Спротиња је наш талисман. Она је роб наших страсти и наших прохтева. Она је наша полу-нага слушкиња — за кору хлеба и који дроњак хаљина!... Ко се оно завлачи до у дубину утробе наше земље те отуд вади — драго камење, платину, злато, сребро, бакар, гвожђе, олово и безбројне друге метале и минерале — све богате изворе нашег сјаја и нашег багаства? — ко оно преврће црну земљу — ко оре, копа , сеје. сади, гаји?... ко жње, коси, дене, врше, меље? ко прибира силне сировине и свлачи у наше радионице?... ко лије, кује — ко израђује свилу и кадифу и друге украсе наших богатих дворова ? ко оно броди сиња мора те нам доноси силну преко-морску робу? ко проваљује брда и планине, а ко ли уравњује долове и провалије куда, по гвозденој шини, јури брза локомотива, носећи у широки