Otadžbina

552

БЕЗДУШНИЦИ

свет богате путнике и свакојаку робу нагпу? — Ко нам зида куће — ко носи циглу, малтер до на пети спрат наших палата ? ко нам оно равна и посипа шареним шљунком наше друмове; ко чисти наше улице? ко нам сече дрва, а ко воду носи? ко нам оно свако јутро на ноге доноси — млеко сир, скоруп, путер, земичке, хлеб поврће и хиљаду других домаћих потреба и посластица ? Ко чува нашу децу, а ко наш мал и нашу стоку? ко оно стражари по дугој и хладној зимњој ноћи по угловима наших улица — да нам се наша имаовина, кад мирно спавамо, не похара? — ко врши оне милмјуне тешких работа, за које се никад не прихватају наше беле и нежне руке?... Боже мој, још питате — ко?... Сиротиња!... Имајмо сажаљења према овим бедницима, према овим вечитим работницима — овим неуморним пијонирима нашег блага и наше богаштине!..." II Господин сељак Тешко стаду Кад му је курјак чобанин !... У оно доба слабо је по селима било „писовних" људи. У Црној-Бари нарочито. За газда Симу Ћату не треба ни говорити. Он је већ и онако у свачему изузетак. За њ' кажу, да се у „законима" разуме — ако не бол>е од капетана и сваке друге власти, а оно им бар он ни у чем не уступа. И , заиста , иек се нико с овим човеком не шали — награбусиће! Његово се презиме давно заборавнло. Сад треба само рећи „Ћата" — па већ сваки зна да је то газда Сима Ћата — син старог кнеза Шурице. Он ]в ово презиме добио, кад му још није било ни иуних петнаест година. А кад већ кога на селу прозову