Otadžbina

Б Е 3 Д У Ш Н II Ц И

555

У то баш доба беху ио свој земљи предузете строго мере против лоиова и других неваљалих људи. Кметовима беше заказано, да ће сво село одговарати за крађу, која се у њему учини, а лопови ие пронађу. Да би јавна сигурност била што видљивија — кнез Шурица изда по свој Мачви наредбу, да ће сваког оног казнити који, бојећи се лоиова, свој плуг ил' ма какву другу пољску алатљику у вече с њиве кући донесе. — Коме се ма шта украде, вељаше он, нек дође мени — ја ћу му платити. И, бога ми, крађе се пресекоше на све стране. Могао см оставити кесу с парама на сред пута — па је нико дарнути није смео. И баш оног јутра, кад је кнез Шурица онако љутит испред куће одао и звиждукао — ето ти кнеза глоговачког и још неколико сељана, где пред собом гоне два везана младића. На први поглед вид'ло се, да су несретници из Босне. На једном беху нове новците гаће и кошуља од дебелог сеоског платна; а на другом се јодва држаху на концима и закрпама. Онај беше бос, а овај обувен. На оном беше јечерма од зеленкасте чохе с црвеним гајтаном и калајним дугметима, а на овоме сукнен издрпан џамадан. Оба су имали кратка гуњчета без рукава с плавим гајтанима и малим колчацима. Онај први имађаше леп снлавчић оа калајним пулијама; а други се беше опасао неком старом црвеном појасином. И један и други имађаху познате бошњачке капе црвеним гајтаном ишаране. Кад дођоше до кнежевих вратница и смотрише, како кнез хода и звиждуће, они стадоше — као укопани. Кнез њих није опазио. Он је једнако одао и звиждукао. На једаред нешто застаде, лупи неколико пута дреновачом по земљи, па викну: — Коња !... У тај исти мах отрча Гале пандур, да коња оседла и спреми.