Otadžbina

БЕЗДУШНИЦИ

557

селу, од кога се тражн све и ако коме пилета нестане!... — А где сте нх ухватили ? унита кнез, а још не скидаше очију с оних јадника. — Ухватили смо их, кнеже, у Миљковом пруду. Беху се сакрили — шума густа, жива згода за лопове.... а опет вода опала — што никад. Нашли смо где су и прешли .. — Јесте нашли и плуг ? — упита кнез — већ беше почео куцкати дреновачом по земл>и и звиждукати. — Нисмо могли, кнеже. Лопови су то — баш прави лонови!... Претурили смо све живо , завиривали смо у сваки шибљачић, под сваку кладицу; растурали смо сваки у бога крш па све за луд. Али људи су добро „увидили" познаје се, кнеже, траг како је плуг одвучен у врбак.... Степане.' — камо то парче а цимера. м 1 — Један од људи изађе мало напред. Он је држаоодлом.љено парче од цимера. — Ево кнеже, ово смо парче нашли у оном истом врбаку где смо и њих ухватили и повезали. Парче је ово од „цимера. м Оно се морало одломити, кад су плуг вукли кроз шибље ; и најпосле ето и Миљка, па нек' он каже, је ли ово гвожђе с његова плуга.... — Јес' — кнеже , заклећу се у сто манастира!... како неби мого познати парче од мог рођеног цимера?! а баш се и био већ на једном месту тако утањио да сам погледао, кад ће се пребити — па ето где му суђено би — одговори један из гомиле људи.... Онп су, кнеже баш нико други ; а ово им није сигурно првииа — они нас лепо затрше.... Ко зна из чијег је вајата и оиај домч'о оне иове-иовците рубине?!.. Бошњаче у иовој кошуљи и гаћама трже се као опржено; погледа Миљка мрко и попреко, па опет обори очи преда се. — Казујте , копилани, где сте плуг оставили ?! загрми кнез Шурица тако страховито, да се сви људи за 1 с (Цимер» је гвожђе на плугу, што стоји одмах над црталом.