Otadžbina

566

БЕЗДУШНИЦИ

и гвозден капак који у једном углу ардије ноклапа улаз за у подрум. У авдији су два велика коша за кукуруз, један амбар с осам окана за стрмнину и један с четири за шенично и проино брашно. Један кош беше са свим празан, а у једном се виђаше још нешто кукуруза у клипу. С друге стране авлије пружа се грдна магаза на среди преграђена дебелим растовим даскама. У једном је одељењу држао газда Вуле ракију — меку и љуту, а и по које буре добре старе комовице; у другом — сланину, маст, лој, коже и многе друге ствари што купује од света и продаје свету. Газда Вуле Брба — то је и трговац и ситничар, и бакалин и шпекулант , и терзија и абаџија, и напуџија и чизмар.... Он је сваштар трговац — он је (( сеоски дућанџија." Кад мери оно што купује — онда је његово око кантар; а кад мери оно што продаје, онда је његов кантар његово око. Он не гледа у дилчик од кантара већ у вреће; а кад дару одбија онда одбија не само тежину врећа већ и тепсију од кантара. Он никад не губи, па ни онда, кад прода јевтиније но што је купио. У дилчику његова кантара лежао је талисман његових добитака и његове тековине! — — * Оног баш јутра, кад ће се Пура Гаушић срести с г. нопом пред сеоском судницом и позвати га довече на вечеру, — он је најпре свратио био у дућан газда Вулу Брби. То беше рано. Још није било ни сунце огрејало. Газда Вуле је био устао, молио се богу, попио у соби кафу и ракију и изишао у дућан.... — Добро ти јутро, газда Вуле!... здраво свануо! повика Пура кад у дућан уђе и виде газда Брбу, где за тезгом седи, а момак му нешто по раФовима намешта —