Otadžbina

568

БЕЗДУШНИЦИ

Да нешто из гроба устане покојнн чича Јевто, Пурин отац, па да види како је његов син оборио главу пред сеоским дућанџијом — пред ненаситом тицом грабљивицом, чекајући од ње да му она да чим ће дочекати свога кума и своје пријатеље, — он би се згрозио и опет побе'го у хладни гроб свој, да не гледа бруку и срамоту што су се на његов поштени дом свалпле. Кад је сиромах чича Јевто склопио очи и умро, свом је сину оставио пуну кућу као сат меда. Оставио му је осам ватаћих волова, пет крава музара, петнаесторо јунеди ; двадесет и пет брава оваца; тридесет маторих вепрова, осамнаест крмача, педесет и пет назимади и тридесет и шесторо прасаца ; оставио му је пун кош кукуруза иун амбар шенице, зоби, јечма; два ока пуна шенична брашна и једно проина; оставно му је пуну качару ракије — и меке и љуте, и старе и нове, и јабуковаче од три године; оставио му је три грдна забрана — два под растовом а један под јасеиовом, брестовом, клеповом и другом белом шумом; оставио му је саме орнице на сто и више нлуга; оставио му је две велике ливаде од шесет коса траве и један пашњак од 30 плуга земље; оставио му је две нове новците воденице — једну на Дрини а другу на Сави; оставио му је двоја кола — једиа воловска а једна коњска; оставио му је окован воз што се сено н храна на њему свлачи; оставио му је ветрењачу, казан и пуно којекаквих других домаћнх потреба и алатљика. И то је било пре цигло пет година. И само је овај отоек времена довољан био, па да чича Јевтин син дочека, да тражи који бардак ракије, коју лнтру каве и шећера, чашу слатког, па можда и којп оканик хлеба од кога? — Од оног иотог дућанџије, што је за живота чича Јевтина од овога узимао на аков ракију на псток.... Ете како се с' временом и срећа мења! Газда Вуле Брба дуго се устезао да Пури да једно половаче вина, десетаче ракије, пола оке каве, оку ше-