Otadžbina

БЕЗДУШНИЦИ

569

ћера, чашу слатког и још неких ситница на верееију. Највише је сметало то, што се Пура ту пре неки дан, споречк'о с механџијом Тошом око неког рачуна механског, па је ваљало и од овога узети неколико оканика хлеба па све ставити у један рачун. И газда Вуле је једва најпосле пристао само под тим условом: да се старн рачун споји с новим, па да се све метне у облигацију.... Пури истина није било право; али шта ће? — дотерала орла зла година!.,. Кад нпје хтео да пристане газда Вуле онако како је хтео Пура, — онда је овај морао пристати како је хтео онај. — Па де , најпосле , газда Вуле, нека буде како ти велиш.... Само молим те, шта ћеш да ћеш — похитај.... Морам још отићи до г. Попе, до Ћате и још неких мојих пријатеља ... Био сам и ја код њих на њихну весељу — дошло је да им се врати !... — Бр.... деде, днјете —- наточи мало ракије! — оне знаш!... да коју нопијемо с газда Пуром, рече газда Брбо и очима поче необично да жмира. То му тако буде увек, кад му какви пос'о испадне за руком. Момак донесе једно црно шише с ракијом и чагау метну поред њих, па оде на свој иосао. Газда Врбо наточи чашу па пружи Пури : — Бр... де здравп ! Пура узе чашу и поче: — Хвала газда... а помози боже... намножи , а не украти !... Здвав си, газда Вуле! — — — Хе, видиш, молим те, рећи ће Пура, пошто се по једном по два чашом обредише, ја у мал' што не заборавих!... мени ће требати и која пара ... није вајде, газда Вуле — мораш ми и то дати!... па већ, како смо рекли, — све ћемо метнути у облигацију, па макар ти нешто и интереса платио. Газда Вулу Фркну преко уста осмејак.... Мачка је миша ухватила !...