Otadžbina

СМРТ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ И СИНА МУ ВЛАДИСЛАВА

585

дине. м — На отр. 436. утврђује, да је поменута повеља писана послије 1291 године; јер се у овој листини казује, да је Милутин подигао цркву св. Николи у Хвосну, на Бистрици , кдн^в веднкТге зр1»хнепнскопне срвк€к V16. Архијепископија српска, пак, била је у Жичи од 1219 до 1291 (од прилике), а из ове листине види се, да је архијепископија већ била у Пећи." Та повеља, за коју се хвата г. Ков. — није Милутинова,! Та се повеља налази у два прениоа, од којих је један старији и на кожи. Ни један није добро очуван. Г. Миклошић приредио је своје издање по оба преписа, 34 но није означавао шта је из ког узимао, — што би врло потребно било. И нри свем том, што је то издање цриређено но оба преписа , ипак текст није цео : на неколико места не достаје не зна се колико. Језик и правопис повеље ужасно је нагрђен. Г. Миклошића навело је да ту повељу прида Милутину то: што у потпису стоји : Стгфанв .в. Кроин. е1;с. 35 Но , оно .в. између Стиф (ХН1. и Зрошћ не иалази се у старијем иреаису ио само у млађем ! 36 Тај знак, дакле, не може вредити за одређивање издавача листине! Г. Ков. не сумња да је та повеља Милутинова, јамачно такође хватајући се за потпис, и још као што видесмо — одређује да је писана „послије 1291 г. и почем се, вели, у њој спомиње архијепископија у Пећи. Дакле, осим оног спољног знака — који рекосмо да не може вредити за одређивање издавача листине, г. Ков. 33 У првом делу овог цитата, подвучене речи моја су белешка. Тако и ова последња реченица. 34 О свему том види у белешци г. Миклошића, што иде уз туповељу. Моп. 8егћ. р. 73. 35 Моп. 8ег1з. р. 73. 36 Г. Микл. вели у белешци: Мопетиз аИегит ародгарћит гп зиђзсНрИопе Гађеге 1ап1ит СтифдШ* 8рОНП» е1о.