Otadžbina

586 СМРТ СТЕФАНА Г1РВ0ВЕНЧАНОГ И СИНА МУ ВЛАДИСЛЗВА

износи ево и*један унутрашњи, који иде у прилог Милутину. Прегледајмо и шега. У иовељи стоји, да је црква Св. Николи, коју краљ основа, у Хвосну на рецн Бистрици , а блн^к к е д н к Т № Аркхнепнскопнб срћсские. Ове речи ни како нисумогле бити у иовељи краљевој. Оне су доцније и то врло доцније, у иреиису уметнуте. Ево за што : а великом архијеиискоиијом звала се Жича" а никад манастир Св. Апостола (пећска арх.)! Овај манастир није — шта више — зват ни иросто (( а р ћ х н н: п н с к о п нкх", а камо ли „келнкак"!' 8 Он је био само склониште архијепископа у времену кад је Жича, непријатељем попаљена, стајала у развалинама, а никад ирава архијеиискоиија, и за све време бављења архијеаискоиа у њему манастир је називан иросто (( до ми скетмн х лп о сто лв", и никако друкчије! 19 — Оне речи, дакле, иису могле бити у ориђиналу иовеље, иа ма који од сриских краљева да јој је иисац био. 37 Вчди Доментијана, с. 20'», 233, 246, 260, 281, 285; — Теодосија, с. 180; — Дпнпла, 249, ^56, 259, 31 2, 32 1; — жпвотописца Душановог у Даи. дслу, с. 229; — ученпка Даниловог, у Дан. делу, с. 371. — Велнкп део ових примера из оног је доба кад су архијепискоци седелп у ман. св. апостола, а не у\Жичи! Жичку архијепископију зову у нзворима и: »СТДКЈЛДЦ Д()КлНЦ.ш;СМ)1П!1\ ЈКидћУд" (Дан. 28, 313), и: „ведикди <;|.г .ор1.пл1л |||)ћко1!)> л ^.лшеппсиошиб, МИСТО рекомоге /КнДБУД (Даи. 244); - „Л (»Г,,ХИ1еПНС1(0111!га срг.кск.чл", пак, врло често (впди повељу Ст. прв., Дом., Теод., Дчнп.и, његове настављаче итд ) 38 Можда би ко против овога чавео оиај прпмер пз Данпловог ,1ела, у жнтију Милутпнову, где се прпча /а је Шпшманова војска нровалила до Хвосна п хтела ући у Ждрело, да поробп архијеаискоаију ! — Но , то место не тиче се ман. св. ааост',.ла. Евокако. То место Гласп: „КНО Д (X К&^МОуТС ТО^ СОуШТСК досто1лни1е миого 1|()г.кг>ки д о I.) оу с г. п а с о к а, рекг.шс л р \ и № п н с к о п и к, II не КЦМОГОШС." Архвјепископија, пак, у иркви о дома саасовач : то је Жича.' — Дакле, то место мора се овако разумети. велпко богатство архијепископлјо, при напуштању Жиче препето је у ман. св. апостола , и ту се налазило кад је Шишманова војска дошла до Ждрела. Војводе Шишманове знале су за то, п хтели су провалити до у ман. св. апостола „ИКО ДЛ Ш.71.Ц"Т1> ТО^' С О \ III Т 6 № ДОСТ01ЛНИ16 МНОГО* папуштене жичке архијепископије. 39 Арх. Данило II. у делу свом на с. 318, прича баш о томе како је напуштена Жича, и за што, и како је тело арх. Јевстатнја I. препето у Пећ. II т^, назива он склониште архијепископије: ароото ДОМТ. С К е Т 1.1 Н ,* I. Д II 0 С Т 0 Л Г>. а