Otadžbina

ШТА ЈЕ то монизам ?

667

у васиоии јссу кретање п освКање (мехаинзам п вол.а). Монизам узима кретање н осећање, материју и дух, сједињује их у једну целииу п њнма ошачава унутарн»е н соољно својство целине, доказујући да су оба својсгва нсраздвојено својствена свима стварима и свој васионп. 1'азноликост ствари објашљава колпкоКом покрстања које се дешава у извесној ствари, јср кретањс је једно и псто Од куда долази то покретање? то је питање унраво „камеп спотицанија" за матерпјалнсте, и преко њега прелазе они ћутке. Сензуалпсте сводс све само иа мула. Монизам иа место материјалистичке материје и сиаге, ставља кретање н осећање. Спајајућп кретање и осећање везом каузалптета, он сам оојашњује, да јс кретању узрок осећање, а озећању узрок кретање. Даље монпзам сматра осећање као својство кретања, н кретање као својство осећања. Хенел разликује аноргански молекил од органског тиме, што органскн молекил или дНластпдула" — као што га он зове — има „памћење". А свакп ато« сматра он да нма ипхерептну суму снаге илп душе т. ј., да има вољу и оссћање. У целој природи — велн оп — снаге које дејствују једне су исте , и све се мора свестн па растење, које се оснива на атракцији и репулснји једнакпх и неједнакпх делова. Човек и мајмун, палма и алга, кристал п вода , све јс постало на основу том. Сваки атом имаде ипхерентну суму снаге и јесте у том смиелу „одушевљен" (т. ј. имаде душу). Ако пе прпмимо „душу атомч" онда су нам наЈобичнијп и најопштијп појавн хемаје не об јашњивп. Радост и туга, жеља п одвратпосг, привлачпосг п одбијање морају свима атомима масе бити заједнички; јср покретање атома, које се при образовању и распадању код еваког химнског једињења мора дешаватп : само је тако објашњиво , ако им придамо осеИање н вољу. Јер на чему другом се оснива у опште примљено химпјско уче[ће о изборн ЈМ срЈдству тела, иего на несвеспој претпоставцп, да су привлачии и одбијајући атоми са извеснпм склоностима одаренп, и да они следујућп овим осећајима п иагону, пмају тако исто вол,у и способност да сс покрећу један к другом, и један од другог. Шго Гете каже у свом „изборном сродству" о овим одношајима преиосећи елементарни друштвени живот атома, на сложенн душевни живот човека, то је потпупа истина ; и ако је у сво.м класичном роману „изборно сродство 11 постављени једипствени иокретач човечије радње из које је опег сложена „Исторнја света а , то је опда тнме велпки мнслилац н песник оштроумно и као што треба иаговестио механиччу прпроду п заплетене органске процесе." „Ако је „воља" човечија и вишик жпвотиња слободна иа супрот „сталној" вољи атома, то је онда та обмана нзазвапа врло заплете-