Otadžbina

књижевност

693

и намери коју је имао пишући своја дела; — четирп гдаве и три придога. У првој глави с. 23—58, г. писац говори : 1. ,0 собнилхЂ вђ Далмацји до поселен1а 1 Хорватовт. и Сербовг." II. ,0 дадматинскихђ городахх." — У другој гдави, с. 58—86, „Свидћтедћства Јлонстантина: I. 0 первоначаДБПНхЋ жидишахЂ Хорвато†и Сер6 овђ : Б4дохорват1л и БђдосербЈл. II. 0 переседеши ихт> ВЂНинђшН1л жидиш ,а ( вђ ИдирикЂ). — У трећој гдави, с. 86—147, „Хорвати. Свид^тедвства Конст. Багр. I. о ихђ новнхђ жидиш,ахЂ. II. о ихђ суд1>б'ћ сђ VII но X в$кт>." - - У гдави четвртој, с. 147 — 199, „Сербн. Свид^теДвства Конст. Багр. I. о ихђ новнхђ жидшцахЂ. II. о ихђ судБб'1; ст, VII по X В']зкт>." — Придога има три: I. „0 БодгарахЂ", с. 200—206; II. „0 ПеДрпонписких -б СдавлнахЂ", с. 206 до 214; и III. „0 бнст^ ПддирскихЂ Сдавинт/, с. 214—218. — На посдетку има, на с. 219 — 220, , Перечни кнлзеи Хорватскихт., Сербскихђ и БодгарскихЂ " 0 цару Константину и његовим извешћима о доседењу и размештају Јужних Сдовена изодавно је почео говор међу сдавистама. II. Ј. ШаФарик, нарочито и много .трудио се око тога. Добровском има да се нрвом захвади на мудрој опасци: да јужни Срби и Хрвати, који нису једпо идеме са Бедим Србима и Хрватима, као што држп цар Константин. На исто додазн сад и честити кљижевник наш, г. Др. Рачки, у расправи својој „В1е1а Нгуа1зка 1 1пе1а 8гћца*. у Ка(1и 1Л1, 141 — 189, још боље развнвши и оне раздоге, које је Добровски износио, 2 и додавши по све нових. Пуно депих прилога том питању изнео је г. Рачки и у Кпјиеушки I. с. 36—74, у студији својој .Осјепа з!апјШ 12Уога га ћгуа1бки 1 згћвки ро\1ез1 8гес1пје§а уцека. I. Коиз1аи1т Рогрћуго§епе1а"; затим у свом марљиво уређеном зборнику „Восишеп1а 1пз1огјае сгоаНсае регЈо(1ит аиИ^иат Шиз(:гап1ла" (Моиитеп1а зресћгиНа 1пз1ог1ат 81атогит те14(1. Уо1. VII. 2а§гаћ1ае 1877) иропративши ученим примедбама и објашњењима Константинова причања. у којој од сдедећих књига Еа(1а јидоз1. акаЛеппје изаћи ће његова раснрава и „0 2ет1ј1 ј пагос1и Нг\а1зке рпје XII з!о1јеса, у којој ће бити његова посдедња реч о седењу и размештају наших ндемена. Од наших књижевника посветио је овом питању још и учени г. Ст. Новаковић расправу своју „Српске обдасти X и XII века" (Гдасник ХКУШј у којој је са изванредним успехом решавао питање о размештају Срба и Хрвата у њиховој новој постојбини. Хеизз, Кгаизе, ХиљФердинг, 1)шгпп1ег,

1 Ногрешно стоји на крају књиге, у «0 лавлеиЈео. «по поселен1и». 2 Г. Рачки самостално је дошао на исте разлоге.