Otadžbina

694

КЊИЖЕВНОСТ

Кб881ег, Дринов, Микдошић, Конст. Ј. Јиречек, и многи други, мање-више, имају такође .аепих засдуга за решавање ових питања. Госп. Конст. Гроту принада хвада да је у овом првом свом књижевном деду, о коме говоримо, марљиво прикунио свукодику дитературу односећу се на та питања, и врдо често са доста среће погађао праву истину међу многим и разним мнењима. 3 Дело његово рађено је с достојном пажњом и марљивошћу. Мањајествар, што оно носи печат његове књижевничке неизрађености. То више иде у стид. У остадом, тако јо увек са првим посдом из мдађих година. Не држим да ће ово дедо номоћи даљим истраживањима по горњим питањима; јер нити износи нових нодатака за овакав иди онакав обрт решења по ма ком деду питања, нитп се оддикује ориђинадношћу објашњавања; ади ће много ваљати оном деду књижевног света, који не може сам удазити у дубље испитивање и истраживање, а треба му, или хоће, да се што боље извести. С тога бн нарочито преноручио ово дедо нашим проФесорима историје по средњим заводима. У њему ће наћн у руском преводу сва места из Константинових дела односећа се на Србе, Хрвате и Бугаре, пропраћена са свима мпењима учењака, који су се иди узгред, иди нарочито, дотицали тих питања. Придично ће се поучити групирању народности, седењу племена, политичкој географији, за цео VI, VII, VIII, IX и X век. Младог књижевника, ко.ји је са толико воље, знања и издржљивости ушао у озбиљне историске радње, .отпочев с првим дааима наше историје, са живом радошћу ноздрављамо : „Добро нам дошао"! ?•

„А. Г А Н 0 А ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИКА СА КРАТКИМ ПРЕГЛЕДОМ МЕТЕОРОЛОШКИХ ПОЈАВА ПРЕВЕО Ј ^ветовар Д. ЈЗИДАКОВИТЧ ПРОФЕСОР , Веоград 1876» Година 1874 унела је у наше средње школе нов правац образовања; из класицизма прешло се у реализам , идеали, појезије 3 Расправа г. Рачког о Белој Хрватској и Белој Србпји још му вије била лозната.