Otadžbina

НАХИЈОКИ ГОСПОДАР

103

звер, већ вилајетско страшило, тадашњи несретни господар још несретније нахије шабачке. Ћути народ као да су им кононцима грла повезана, ударио студен у срца, као да их је гуја шинула. Дуго гледа народ старешину, дуго старешина народ док завика са св је висине: (( Добро ви јутро, мили моји Шапчани!" Нико ни једне. (( Звао сам вас да видите, како кривце казним !" Зловољни грађани, још се већма намрштише. „Имам заповест од књаза да мотрим на све, да хватам свачје трагове , да оваришем сваку јаму, сваки буџак, у који се купе бунтовници и безредници. Још никако да вам изветри из главе протерани господар, је л' ? Бош вам работа бре ! протрч зече, што би би ! Кад ја будем опет млад, онда ће и...." Ту одвратни власник мало замуцну, застаде, као да му нека далека мис'о сену кроз маглу, која испуњаваше његову сурову главу. „Ваше је тезга и утија, политика јок ! Кажем и говорим ја, али немам коме ; хоћете да сте најмудрији, да сте паметнији од сваког иксана. Ич, браћо , тако то не бива. Власт је, власт ! И за то сам вас дозвао да очима видите, ]есам ли ја власт, или нисам власт." Хладан, а тако тежак камен свалио се на срца мудријих и виђенијих грађана шабачких. У коначком дворишту тако тихо и мирно, да би се чуло и нихање лишћа на јаблановима, да је само, којом срећом, дунуо отуд од Саве ма најмањи поветарац, који би донео хлада и свежине. (( Већ и жене код мртваца, претресају народне послове; господарска диплома овде код мене, а оне жаре и пале као да су овде у сред господарског конака. Ја, власт, морам покусити оштре језике! Госпођо Јоко !"