Otadžbina

104

НАХИЈСКИ ГОСПОДАР

Викну одвратнм говорник и погледи у једну гомилу ондашњих, најодличнијн госпођа шабачких. А кад виде да се његовом узвику нико не одзивље, говорник, својом храпавом гласином, још јаче загрме : <{ Јоко Од круга одличних госпођа одвоји се једна домаћица и смерно стаде на оној малој чистини, око које, кругом, стајаше чудом зачуђени народ. То беше госпа старих српских одличних типова, висока, хода одмерена и достојанствена ; лица блага, озбиљно мирна и смишљена ; на глави Фес, вешто намештен горе на темену, око којега се, у правилно заошинутој црти, повијаше шамија ка./1емћарка и јото вране, цаклене витице ; црна атласна шкуртељчица упијаше се у прикладан струк, а одатле, у лепим, убраним борама, спушташе се низ полусвилен Фистан , боје затворене, који се завршиваше на грудма у два полукруга доле обрнута, а на рукавима у подужа, шиљаста пера, слична бадемовом листу, па опточена с неколико жица најчистије срме. „Мене ли вичеш. господару !" Прозбори та матрона српска, подигну главу, и пуна поузданости и прибраности погледа горе. (( Тебе, тебе, Јоко!" Викну јаче него обично нахијски господар. а глас му звоњаше презирањем, и гњевом, и осветом. „Изатолиси искупио толики народ?" Упита увређена госпа полуљутито и дрско. (( 3а то !" (( А шта сам ти учинила, да призивљеш цео народ за судију?" Пита госпа , смело гледећ' 1 оре у ћошку. За леђима раздраженога старешине опазише многи она два услужна духа, што су мало пре крстарила по народу тамо амо с врло љубазним лицем и наметљивоповерљивим опхођенем. Старишина се окрете, и обе њихове демонске главе пригнуше се његовој.