Otadžbina

114

3 Л А Т Н А ГРИВНА

боловала. Ради бољег уверења, подносим вам и сведоџбу од тројице наших припознатих лекара (преда му) а ја ћу је међутим довести, па ћете се и сами о томе уверити. ( 0 де) Председ. (чита) Збиља ! — Чудновато! Трнко. (зверајућв, за себе) То није могуће ! То је само обмана, вешто удешена лаж ! МидуНКа. (гледајући уцрепашћено на све страве, полугласно) Сањам ли ја ? Је ли то могуће — моја мати! ВојИСЛаВ. (аоказујући на врата весело) Ено је ! Милунка. (тргне се) Ах! (па склопи руке поднгнув очи к небу) Тебе бога хвалим, теби благодарим ! ТрНКО. (упрепашћено) Ха — она ! (држећи главу рукама) Јв ЛИ ОВО машта ? Не ! ? Не дам се ! Јсцл није све изгубљено! Перунка ће се заклети! Да, она се мора заклети ! По.јава 5 Декар уђе дршећи вспод руке Иконпју Председ. (зачуђено) Зоиља јб ВОДИ ! (гледајући на Трнка , за себе) Како је чисто изван себе. По свој прилици члан ће имати право. (лекару) Положите стару госпу на столицу ! (учинв се) Милуика. (очајној Како жалосно изгледа! Она те, — инијеона! (покрије лиде рукама) Иконија (слабим гласом) Где сам ја ? Председ. Пред земаљским судом, драга старице. Не бојте се ништа. Иконија. Пред земаљским судом ? А зашто ? Председ. Да кажете по души, истинито, као да сте пред судом божјим, о свему што ћу вас питати. Иконија. Хоћу — тако ми бог помогао ! Председ. Можете ли се опоменути оног дана, кад је члан полиције био у вашој кући ради прегледа Иконија. (плачући) Оног несретног дана, када су ми отели моје јединче, моје драго дете ?! — О, та да је ово материнско срце од сињег камена, ипак би се тај несретни дан урезао... (склони главу) Милунка. О! (плаче) Председ. Знаге ли насигурно, је ли ваша кћи пре тога, целог вечера била код куће ? Иконија. У очи тога несретног дана, радила је јадница дуго, врло дуго. Једва сам је умолила да се одмори. Али ја нисам могла тренути с тужних мисли о нашем јаду и сиротињи. Да, жалосно је