Otadžbina

116

ЗЛАТНА ГРИВНА

Предеед. Молим вас, останите на свом меету, — стрпите се, само још за који тренут. Иконија. Она је овде, па ипак је не могу загрлити, о ! (клоне на столицу плачући) Мидунка. Боже. — ја ћу иресвкснути ! Војисдав. (раздражено) Господо! Свршавајте, ако сте људи, ако имате осећа!'а ! Зар можете тако дуго гледати мирно, како ова срца цвиле, како крваве ! Председ. Ја бих то и сам желио. Али овде се истичу тако неочекиване појаве, да морамо бити и сувише смотрени. Државни тужидац. И ја се слажем с вама, г. председииче Председ. Зато не ваља пренаглити. (Милунки| Ви сте признали да је ова хаљина ваша '( Мидунка. Јесте. Председ. А ова гривна , чија је ? (даје јој) Загледајте је добро. Милунка. (приближи се и узив јв разгледају. и, али тако да је и Војислав може добро видети) Ја је нисам никад имала у рукама. (враћа је) Војисдав. (радосно за себе) Нисам се преварио! За цело су парице! Председ. Па одкуд онда да се нађе у вашој хаљини ? Милунка. Не знам. Државни тужилац. То ће нам објаснити сведоџба Перунке Лепотићке. (председнику) Молим вас, призовите је ! Председ. (етражару) Нек уђе ! (стражар оде) Војислав. (за себе) Ова је жена за мене загонетка. Трнкову подлозт разумем, — али њену сведоџбу не могу никако да појмим. Спрам мене тако великодушна, а спрам ње (гледајућв у Милунчу) тако грозна ! (тргне се) Ха ! Њен одношај спрам Трнка ? ! Не рече ми Добрић, даје имам на уму? ! Па ако се збиља закуне? (замисли се) Појава 6 Церунка (уђе, па угледа Иконију, тргне се, за себе) Ах ! Она ОВДе ! Испитивана ? ! Не, — то не може бити, — она није при свести ! Председ. (Перунки) Ви сте позвани да сведочите у делу, које доноси оптужинима, ако се кривица докаже, врло рђаве последице. За то вас опомињем, да кажете само оно, што вам је извесно познато. Перунка. Хоћу, господине ! Председ. Јесте ли у каквом сродству, или каквом иначе пријатељском и блиском одношају са тужиоцем или туженима ? Перунка. Нисам. Председ. Знате ли што изближе о похари, која се десила 21 маја ове год. у кући господара Трнка ?