Otadžbina

3 Л А Т Н А Г Р II В Н А

125

ним другом, — просјачким штампом ио нашој несрећној калдрми да се неби спотакла, — јер те красне црне очи — донде ће већ усахнути, нестаће садањег жара, видело ће сасвим ослабити, — сачувавши једини и последњи остатак младости — сузе... Сузе, да оплакују све изгубљено, да ти олакшају чемерне дане настале пустоши, јер нећеш имати никога свога .. ш.кога, који би те могао бар сажалити! Па тако остављена, презрена и од бога и од људи, бројаћеш сваки тренут твог нељудског жића као вечност, очекујући једини спас и милости и сажалења Вишњега, јер нећеш имати ни те утехе да му смеш пасти на колена и милити се као други смртни, тако ће те мучити н вечно тиштати (одгурне је) твоје кривоклетство! Перунка. (која је за сво то време сва п [Јестрављена , зверајући на све стране, у највећој душевној борбн хоће да говори, али се гуши, — па најзад вриснувши падне на колена) МИЛОСТ... МИЛОСТ... (склопи руке) Ј9- СВ6 признајем... Милунка је невина. Сви. (зачуђено) Невина ? ! Војисдав. (разгледајући победоносно) Видите ЛИ ГОСПОДО', КЗКО СС правда може да одбрани и без — параграФа. Трнко. (уирепашћено) Она бунца... Перунка. (држоћи ое за главу) Ја сам хтела да се осветим... Од две гривне што сам добила од онога (показује на Трнка) једну сам подметула у њену хаљину... Алате сам ја украла .. Оне адиђаре у шеталишту сама сам закопала... Онај је за све знао... и он је тако хтео... Милост... милост... мени грешници ! Председ. (Трнку дое-гојанствено) Господар Трнко , чујете ли ову исповест ? Трнко. (двгне Перунку викнувши) Устани манута... Господо, зар не видите да је померила памећу... Она говорн у бунилу... Војиелав. Ха... две гривне ? Дакле ипак су парице... Нек ми правда буде у помоћи. (Трнку) Па и да вас није она издала, —■ дело ваших руку удариће вам на чело жиг поруге. (узме гривну и чекпћ) Ниси ли и овим обмањивао да је чисто злато |разбије гривну) Ха! (а да иарчад председнпку) Видите, уверите се па — судите ! Председ. (зачуђено) Је л' Могуће ! (да дрн<авнок тужиоцу) Су ДИТв И ви, није ли ово лажно злато најпоузданији доказ могућности сваког ништавила ! Држ. туж. Збиља ! Онда господо, мени налаже света дужност да повучем моју досадању тужбу као неправедну, — у исто време тражим да се Трнко Копривић и Перунка Лепотићка ставе под суд, Милунка. (аадне Војиславу у наручје) Ми СМО избављени, МИ СМО слободни 1