Otadžbina

126

3 Л А Т Н А Г Р И В Н А

Трнко. (у највећем раздражчњу) Не верујте госиодо... то не може бити... то је само подла завера... ви ме невино бедите... то нису довољнн докази... Појава 7 Добрић за н.им отра;кар Добрик (који је међутим ушао) Хоћете довољних доказа ваших нитковлука? Ја ћу вам их дати. Трнко. (упрепашћено) Ви ? Председ. Ако их имате г. Добрићу, изволте их одма изнети. Добрик. Прво је писмо старог Мишљеновића. Трнко. Писмо старог Мишљеновића ? — Писмо ? !.. (очајно )~Ја ћу да полудим ! Добрик. Оно писмо за које сте нослали стражара. Ја га сам доносим и прочитаћу га. (чита:) »Драги сине Војиславе, кад навршиш 22 годину, ово моје посмртно писмо предаће ти мој стари пријатељ и друг Славко Отанојевић. Ја бити већ одавна прах и пепео кад дознаш потпуно моју жалосну судбину коју сам доживео само с тога, што сам био тако лаковеран. Кад сам отворио моју златарску радњу , послужи ме срећа да придобијем једног ваљаног радни.ка Мирка Браздића.® Иконија. (придижући се, тресућим се гласом) Мог мужа ? Добрић. Да, честита старице. Слушајте само даље. (чата:) в Био је у свему тако ваљан и вредан да сам му у скоро поклонио сво моје поверење. У то дође од некуда некакав Вујица Лисичић , и цонуди се за радника. Мени је одма постао одвратан са његове спољашности: Имас је риђу косу, на левом оку био је слеп а десно упало, нос кукљаст а више деснв обрве повелики дугуљаст младеж." (окренесз Трнку) Господар Трнко, ено огледала. изволте се огледати ! Трнко. (тресући се) Ја — зашто ? Добрик. (звачајно) Да видите — како изгледате. (читадзље:) »Ја га не хтедох примити али Мирко рече да га окушамо, можда је добар и вешт радник. Сирома Мирко, тако га с тога заволе, да кад год је био на путу, њему је поверавао да га замењује. Кад пре петнаест дана пошљем га опет са неким драгоценостима, оближњем спахији, — и наједанпут чујем, да су Мирка затворили , јер се нашли код њега неки лажни адиђари. Хтео сам одмах да одјурим за њим, и пошљем по Вујицу да му предам надзор, док се не вратим. Али Вујице нигде ни од корова. Обузе ме нека чудновата слутња, одјурим до његовог стана — и пошто га не нађем, обијем врата од кујне. Уђем у собу — соба празна... Вратим се у кујну... разгледам , ог-