Otadžbina

ЗЛАТНА ГРИВНА

127

њиште затрвено. Загледам — имам шта и видети. По огњишту разбацани алати, у једној тавици многа златна парчад, у другој нека црна смеса — тежа од олова. Осим тога нађох много туткала, гипса, и једну велику боцу живе. Сав пренеражен појурим у дућан. Отворим ризницу и од ужаса не могох ни речи проговорити. Нема најбољих адиђара, међу којима је био и један врло скупоцени ханџар јер му је била држаља извезена златом и украшена са цолумесецом н звездом од самих дијаманата. Ово ми је остало још од мог деде, који је војевао с Турцима , па га у једном боју задобио. Ја сам често о томе причао, да је осим своје драгоцзности особит и с тога што му је врх каљен у отрову." (извади ханџар) Видите г. Трнко, то ће за цело бити овај.' 0 њоме је било покушано убијство г. Војислава, ја сам га нашао на лицу места злочинства Можете ли ми казати у кога је досад био овај ханџар ? Трнко. (у бунилу) Ја... ја не знам ништа... верујте ми незнам... Добрић. Можда ћете се сетити ипак, размислите се мало... размиолиге... (оемејкује се) Међутим ја ћу наставити чигање. (читч-.) »Дошавши к себи, почнем пажљиво прегледати све шго је израђивао Вујица, а кад наиђем на један вели1?и св ;тњак који је ваљао да буде у пуној тежини од чистога злата , а међутим се уверим да је злато само с поља, а изнутра — шупљииа испуњена онаком смесом какву сам нашао на огњишту у стану несталог Вујице, — све ми је било јасно." Председ. То је морало бити тако налик на ову токорсе златну гривну. Добрик. И мени се чини. А шта велите ви господар Трнко? Но да видимо даље шта стојп у писму ! (чнта:) „Видео сам да ми је онај несрећник подметао лажне израђевине , задржавајући за себе злато, које ми је на тај до сад невиђени начин украо. Па кад је дознао да је Мирко с тога затворен, утекао је иошто ме најпре још иохарао. У размишљању шта сад да радим, затече ме судска комисија. Покаже ми решење да ми се претресе радња, а мени наложе да се међутим удалим у мој стан одакле не смем изаћи до даље судске наредбе. Шта сам могао да чиним ? Могао сам то све саопштити суду, — али ако се онај нитков већ склонио на сигурном месту, — ако га не могу пронаћи , — ако му је имеВујица било лажно, — бар сам тако могао тако објашњавати његово пређашње чудновато нонашање... Хоћу ли моћи поднети суду јасних доказа да је он крив? Неће ли се то узети као празан изговор, — кад њега нема ? Па онда сиромах Браздић, зар неће бити сматран за сукривца, неће ли и он услед тога бити осуђен и упропагпћен са његовом као