Otadžbina

НЕ СУДИТЕ ВРЗО

79

с момцима у патролу. Ударим овуда. Хајд, рекох, да видим како се чува оиштинска кућа — кад угледам онога несретника, где се хрве. Ми повичемо : ко је то ? А он нададе бегати. Уђемо кроз авлију у судницу , али тамо имамо шта и видети. Каса похарана. Све однето. Хеј, брате, грдне несреће за нашу општину... Ама, нисам ли ја једнако говорио : тај ће момак најпосле неку бруку од нас починити... Лопов... Убица... Арамија... — Ко то? — упитах кмета, и приђох ближе к њему. — Та ко други, него онај несретни Јован — говораше кмет. Ето убио пандура, па похарао касу. Говорах ли ти, господине , да ће он учинити пакост у општини, али ти све велиш : добар момак, немој га дирати. Ето сад. Гледај шта ћеш... Доиста, пред капијом нађох убијена пандура. Прса му беху избодена ножем, а из њих тецијаше крв. . Унутра судница обијена, а каса сандучара похарана... Још те вечери отпочием ислеђење. Испитах сведоке, који су први знали што о самом делу сведочити. Наравно, кмет и његови пандури били су најважнији сведоци. Но њихова сведоџба беше страховита Они, обилазећи ове вечери по вароши, ударе на општинску кућу. Иђаху лагано, не говорећи. На једно двадесет корачаји пред општинском капијом, угледају неку гомилу, гужву на земљи, као да је нешто живо. Стану из даље загледати, али се неко са оне гомиле диже. На њихову вику, наже бегати .. Они онда баш лепо по хаљинама, по стасу и по ходу познадоше , да ће то бити Јован дућанџија. . Приђу ближе ономе месту, где је Јован стајао, кад тамо - лежи мртав човек. Брже донесу свећу — а оно сиромах Смиљко пандур убијен. Лежаше крвав сав избоден ножем... Они онда, кроз авлију, уђу у судницу, али тамо обијена и похарана каса... Позовем Јована. Он дође. Изгледаше доста уплашен.