Otadžbina

8

ПОСЛЕ бомвардан.а веограда

као повреду Савеза, и пошто се Аустрија од три месеца непреотано оружа, призивајући у помоћ и остале чланове Савеза, то "налази Прајска, да је Савез раскинут али је готова, да, на основи свога пројекта од 29. Маја закључи нов савез са оним немачким државама, које би на њ пристати хтеле. После ове значајне седнице (30 Маја) није више било Немачког Савеза, који је постојао још од 1815. а са његовим престанком био је рат међу његовим члановима Фактички наступио. Европске државе понашале су се неутрално према •стању, које се у оредњој Европи све више заплетало ; само се Наполеон III. понашао дволично тако, да је .свака страна, што беше на прагу да уђе у рат, мислила да је Наполеон с њоме ; но он је чекао, да се странке борбом ослабе, па тек онда да избере свој пут. Са тога и није се без основа о његовој искрености сумњало још и онда, кад је он, у договору са Енглеском и Русијом покушавао, да сачува Европу од ратних потреса. 8 -Туна Италија објави Формално рат Аустрији. Генерал Ламармора, командант њене сувоземне силе. обзнани команданту аустријке војске у Млетцима, ерцхерцогу Албрехту, да је Аустрија противница Италије, па да је природно било очекивати, да ће ова оној стати насупрот при првом заплету европском. Но Прајска не објави Аустрији Формалнога рата, већ војени команданти изјаве преко парламентара, да краљ Прајски смагра као објаву рата онај предлог, ко]и је Аустрија 4. Туна поднела била Немачком Савезу. 9 Јуна отвори она непријатељства против Аустрије а 11. ступи и Италија у борбу. Са јужним немачким државама, које је Аустрија имала на својој страни, уведе она у борбу око 500.000 војника, а Прајска, заједно са Италијом и својим немачким савезницима, око 700.000 бораца.