Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАа .А ВЕОГРАДА

9

Не може бити задатак опих записака, да пратимо догађаје на бојноме пољу ; за наш смер довољно је да прибележимо узрочну везу и последице н>ихове. Са тога ћемо се и ограничити да догађаје у најкраћим потезима додирнемо. Они су се развијали изванредном . дотле ретко виђеном брзином. Но докле је прајска сатирала аустријске немачке савезнике, дотле Италија није имала среће. 24. Јуна побије ерцхерцог Албрехт до ногу Генерала Ломармору на Кустоци. На Чешком ратишту имала је Аустрија 240.000 бораца, којима је командовао генерал Бенедек, најпопуларнији вођ аустријске војске, човек отважан и поштован. Од њега се очекивало, да ће за најкраће време продрети до Берлина, но у његовој војсци не беше ни оне образованости, ни спреме, која одлнковаше прајску војску. Докле се сваки дан очекиваху гласови, како је он до престолнице Фридриха великог продрво, њу опленио и са землом сравнио, Бенедек је оклевао, јер ма да се доста дуго спремао, чињаше му се, да још не беше све спремно. Међутим се Прајзи са свију страна прикупе, узму ОФенсиву, и продирући напред, сваки свој корак победама обележаваху. Низом крвавих и славних бојева, Прајзи од 14. до 18 Јуна потуку скоро све поједине делове Бенедекове војоке, а то их постави у стање да сву своју војену снагу, која беше у Чешкој, концентришу, па сједињеним силама на непријатеља ударе. 18. Јуна дође из Берлина седи краљ Вилхелм на бојно поље и прими лично команду над концентрисаном војском. Од нападне непријетеља у утврђеном и добро брањеном положају код Кенигреца (иначе Садове) и после жестоке борбе : која је трајала 8 сахата, тако га разбије, да су саме званичне депеше (као што је једна у Цариград стигла аустрпјском посланику) јављале, да се војска аустријска, претрпивши катастрофу, «растурила у дивљвм бегству." 21. Јуна, у 4 сахата послеподне, битка