Otadžbina

В Е Р Т Е Р

ПРИ110ВЕТКА (Наставак.) Сутра дан овако су стојале ствари : На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осим што је мато оштрије него обично псовао момка, што му није донео дебелу говеђину. Ово пак није се морало ни у колико доводити у свезу са синоћном аФером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасиоложен : прво, што је месо било одиста мршаво, друго, што је он био као и обично здраво гладан, а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо." На поручнику Васиљевићу опажало се опет го, што је данас у шеталишту са свим отпустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лпшћу на кестенима. У говору је био са свим одрешен, слободан као и увек, и чинио се толико равнодушан, као да синоћ није преврнуо ни шољу с кавом. Тек у купатилу, кад је се некако нашао у кругу синоћнега друштва, говорио је најпре о дуелима у опште ; после је прешао на свој судар с Јанком, и ту је са свим великодушан био : «Бадава! ... Дирнуо сам га мало где га боли! Пи ! Тако се то неки пут отме човеку ири чаши вина ! Сиромах! Да, да ! Помислите он Па мене зове. Дакле ја сам по-