Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАН>А БЕОГРАДА

3

дали су сукоби, који су се. јављали у заједничкој управи између комесара пруског и аустријског. Но пошто ни овај предлог није био по укусу прајском, после дугих преговора, оба суверена закључе 2. Августа 1865. у Гастајну уговор, којим поделе управу тако, да Аустрија прими на себе Холштајн, а Прајска Шлезвиг. Но већ у Новембру иредлажу представници партикуларизма у Пемачком Савезу, да се у Холштајну сазове сталешки сабор, који би суделовао прп расправи питања о судбини полабских кне^кевина. Тај предлог, истина, одбију обадве велике силе, али том приликом избије и њихов ривалитет на површину ; јер Прајска сматраше да Аугустенбург нема ни каквих права на Холштајн, а аустријска управа у Холштајну трпљаше, да се јавно доказује, како су та права несумњива. Клица сукоба све је више на површину избијала. 8. Јануара 1866. Прајска оправи ноту Аустрији. којом јој обраћа нажњу: како ће понашање њеног комесара у Холштајну да замути уопште њихове добре одношаје, а 6 дана доцније добије Прајска новог повода да се жали са тога, што су се у Алтони држали скупови, где је јавно нападана Прајска. ГроФ Бисмарк назива понашање Холштајнске уираве агрвсивним-, захтева да с у обојим војводствима задржи вШив ^ио, а ако Аустрија своју савезницу неби хтела да задовољи, онда би Прајска сматрала, да Аустријом влада традицијонални антагонизам, па не би могла и даље са њом упоред корачати, но би својој политици повратила слободу, од које би чинила употребу, коју би јој властити интереси препоручивали У Вечу био је тада министар спољних послова гроФ МенсдорФ Пуљи, који је заменио Рехберга одмах кад је овај потписао бечки уговор од 18. Окт. 1864 Он одговори, да истина, у војводствима влада аривременост, но да је свака страна у својој управи слободна. Кад је овако трвење ушло већ и у званичну преписку, јасно је било, да је решење питања било могуће само путем силе. За то