Otadžbina

ПОСЛЕ АОМБАРДАЊА. БЕОГРАДА

Бисмарк, пошто је себи повратио слободу радње, преда се ћутању. а у потаји почне сновати са Италијом оне везе, које је још с почетка 1865. отпочео био. Као што често бива, царински уговор предходио је и овде политичком, и 19. Дек. 1865. потпише Италија трговачки уговор са царинским Немачким Савезом. Запетост у одношајима између Прајске и Аустрије расла је с дана на дан тако, да је Аустрија у Фебруару отпочела јавно своје ратне спреме и договоре са јужним немачким државама. Она почне и војску слати у Чешку иод изговором, да заштити јевреје од Фанатизма светине, а у Италији настала јебила да опрема градове. Озбиљност њеног оружања изазове Прајску, да предузме мере за заштнту Шлезије. А кад 15. и 17. Марта изиђу први укази прајски о оружању, настану међусобна објашњавања и нукања, ко ће први да отпочне разоружавање. Аустрија изјави, да је готова отпочети разоружавање у Чешкој,али не и према Италији; ноПрајска сене задовољи одговором,. већ заиште, да се царска војска свуда поврати на ногу мира, јер кад је војска у једној земљи концентрисана, за противника остаје она свагда опасна, па ма где било њено усредсређење. Опасност оружаног сукоба између две велике силе беше неизбежна. Да њу отклони, учини последњи покушај саксонски министар Бајст, који се", пре заплета, одликовао својом сепаратистичком тежњом. Ои пролети кроз Немачку у намери да изравна заплет, од кога би његова отаџбина имала највише да се бојп. Ко би могао мислити, да чак и једном малом министру немачком пада на ум, да покушава спасти Немачку о трошку источних народа? И Бајст не само да је тај покушај учинио, већ је ствар до неког ступња и извео био Он представи Немцима, с једне стране, зла грађанског рата, а с др>ге потребу, да Дунав буде и на утоку немачки, као што је и на своме извору ; ушће дунавско да буде