Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

33

јер и ако је Бајст био у редовима онпх, који су желели да се Србија задовољи, желео је то свагда са резервом, да се градови порушб. Кад се за решеше у Бечу сазнало, Бајст је осећао потребу, да се у своме званичном органу брани од бечких новина, доказивањем, да се Београд не може озбиљном пападу са успехом одупирати. Природно је, да је и стари Прокеш био незадовољан. Честитајући ми исход питања, говораше ми он изриком, да смо добили више, но што смо тражили, т. ј. не само да смо се турских гарнизона опростили, већ смо и саме градове у своје руке добили. Француска влада није, у погледу на раскопавање или напуштање градова, имала ни каквог израженог мишљења, ма да јој је њен пуковник Монден, који је пре кратког времена био војениминпстар кнеза Михаила, изјавио, да би српски интврес захтевао, да се градови раскоаају. Но ми смо остављали Портл, да избере начин, који бп по њу угоднији био, да бисмо јој коначну одлуку олакшали. И Порта је нашла, да је мање ионижења за њу, ако градове великодушно остлви Србији, но да их, као под притиском, раскопава на доглед целом свету. Исход је био срећан ; добптак је био чист, без жртава, без услова. И ако је изгледало, да Порта није формално ништа жртвовала, то је била само иривидност, у ствари она је све жртвовала; материјално она је све напустила, а питање и бпло је превасходно материјалне природе. Како је Портин одговор у Београд отправљен, ми смо се узајамно ослободили од обвезе, коју смо себи с првога дана међусобно наложпли били, да чувамо тајну, крја више није била ни нужна, ни могућна. Имам да одам правду турским министрима, да су до саме предаје одговора потпуно одржали реч, коју ми бејаху задали. Ја поднесем преписе свога извештаја (од 1. Марта) неким посланицима гарантник сила, колико да би их узео Отаџбнна IX. 33 "