Otadžbina

ОСЛОЕОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ

I. и н е р в а Ти мислиш тако, ал' у срцу томе (Јтрасна је бура дигла гњездо своје, Тек ту је Демон на огљишту своме (Зваквих мало Немезисе броје ! Ко холуј страшни летео је светом Земаљску куглу отети је хтео, И где је стиго Оркановим иетом Свуда је венце победничке плео. А»рика жарка видела је њега Векове силне где из гроба буди, Под ладним вихром московскога снега Татанске своје стварао је ћуди. Нека ти каже не.умитна Клио Соаљене Москве што судбину пише, Плутон му страшни није раван био И над њим он се подигао више 1 Том смртни на пут није стати смео Природа сама подиже се сада Вечитим ледом огрћу^и тело Само га је она победила тада ! 0 махни, махни, негледај га више Француски орли док му славу вију Божанска Клио неумитно пише И сузс горке што их мајке лију ! Вожанску силу међ њима ћеш наћи Ал' никад срце што љубављу снива Другом ти крају мора поглед заћи Гле ону пустош што је поноћ скрива ! Прометеј Добро је видим далеко се шири, А над њом једно уздигло се место ; Је л' спомен оно што са њега вири, Ил' у прах давно разорени престо ? Ту иалош крвав у миру почива А поток крви крај њега се вије; Ха, шта је оно ? Да л' ми душа снива ? Лешине људске под валима крије! Гле тамо доле крај потока тога Лобању једну .нрачак обасјава —