Otadžbina

ОСЛОБОЂЕВИ ПРОМЕ1ЕЈ Лобања лежи без костура свога, Чија је ? М и н е р в а То је Дантонов а глава ! Прометеј Тирана неког ? М и н е р в а Кратковиди створе, Тиранске главе често лавор реси Високо оне уздижу се горе, А овде леже арометејски греси ' И то је чедо твоје вреле крви Задахнут жаром дивног срца твога Громким је гласом узвикнуо први На супрот сили самовољног Вога. Фурије док. ,су страховитим хуком Паклену борбу растирале свуда Он хтеде Олими, Прометејском руком Да у прах сурва ! — Ну зависти ћуди, Самртним дахом задавуше тога Он главом нлати започето дело 0 плачи, плачи, више сина твога, Ту мирно лежи Дантоново тело ! Прометеј (узима лобању) Ах како тужно дршће срце моје Над гробом твојих сатрвених дана Тог кој' је жиће жртвовао своје Тако ли срамно крије ноћи тамна ! 0 мили створе у вечноме мраку Твој свети пег.'о заборављел снива : О новом добу, будућему зраку Кога нам тартар отмичарзки скрива Ти мирно сањаш Божанствена сенм Док мрки Демон скива замке нове 0 збаци снове, проговори мени Тужноме духу, кој те на свет зове ! На светом месту, с' кога Парке силн р Судбине конац воде своме крају