Otadžbina

САЊАЛО

65

великим стрехама с дрвеним ћошкама и прозорима маленим. који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе. Уђете у кујну, а из кујне лево у собу, десно у собу. У левој живљаше стара сестра Савина, госпоја Јелена, у десној сам проФесор Сава. Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном". Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, нањему велики црни дивит од истога дрвета као и пескаоница, лвво и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевнос-ти : Љетописи, Српске-Пчеле, Доситије, Голубице, Жил Влаз, Хаџи-баба А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопфшток са својим одама и отац Геснер са шеговим идилама. Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара. Чело главе мало «распетије>;. Сава по читав сахат чита Виргила, или Гетова Фауста, или разбојнике Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред распетије и моли се Богу. Тако је било доба, а он беше продукт свога времена ; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда машинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима. И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаже руци. Али је велике куће иажлзиво избегавао ; његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура, нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије. Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко иута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, Огаџбина ix. 33. 5