Otadžbina

4

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГАДА

сам смео на себе примити одговорност за будућност,. али «за сада, приметио сам, ми више ништане тражимо но да будемо своји на своме огњишту." Прешав на градско питање, посланик ми саветоваше да не наглимо, но да унесемо у ствар сву могућу темпоризацију (оклеваше). «Ја. додаде, могу само одобрити оно, што сте ви у овој ствари учинили : корак је мудро смишљен ; пушка је упалила. Сад треба и даљу радну према томе да удешавате, јер је питање важно, па треба оставпти Порти времена, да своју одлуку донесе. Београдски град нема војничке вредносги, као што су изјавили Монден и други вештаци, али су питања достојанства и осетл>ивости често тежа од материјалних питања." — Не може нам се, одговорим, пребацити нештедљивост према Порти, али се бојимо темпоризације. Тај нам страх уливају многи примери из историје наших преговора с Портом, где се и поред најозбиљнијих обећања њених није могло доћи до резултата Порта би имала да покаже добру вољу брзим решењем. ако хоће да задржи заслугу иницијативе. — А шта би значило по вашем схватању и 6рзо п решење ? — Ми немамо рока да ностављамо, али имамо искуства, које нас учи, да не верујемо у успех ствари, које почињу отезањем, па се мало по мало сасвим успавају, — Оно, што ја имам рећи Порти о ствари, није такве природе, да ће је успавати, али је не мислим, с друге стране, ни терати, да галопом иде, јер је гштање велико и важно. Међутим бкх желео знати, чиме бисте ви олакшали положај Порти ? Данак је ваш одређен, кад је грош другу вредност имао, па би можда повећање данка био пут, којим би ви могли Порти на сусрет изићи. — Ја молим В. Превасходство, да у ту жицу недирате, јер је она за нас најосетљивија. Ми смо народ зе-