Otadžbina

606

БАРУДАН

се којекако уздржао, ал' како ће у селу ? Тамо би тек требао да каже, а хоће л' моћи ? Кад је ушао у село, а он уздане горко, дубоко, као човек, који би се сто пута радије натраг вратио. Још то вече, чим је исприповедао газда-Марку, за што се задоцнио, опреми се на салаш, да са надничарима почне јечам радпти, а оно мало жита код куће, то ће већ газда оврћи. Стану није видео и одахнуо је. Читаву недел>у дана имао је Барудан посла с јечмом. У очи последњег дана донесе из села надничар Раша леба и јестива, јер је већ пснестало. Чим спаде с кола а он ће: (( Море људи, ми овде као да смо с оне стране света, ништа не знамо, шта је у селу ! Та вратио се бабаТинин Јова из света, купио земље, синоћ испросио газда-Маркову Стану — у недељу ће пити јабуку." «Та иди не говори !» прихвати ће Страјило и наслони се на виле, којима је последњи пут претресао. (( А како Јова дође до новаца ?» «Е, та говоре, да је наишао на неку родбину тамо у Сервији," приповеда Раша, а сви се надничари махнули посла па слушају. «Па то ти је богаштина! Каже са златним кашикама ручају, а земље имају, да не можеш за дан обићи." «Е, Е !» чуде се надничари. «Па они се смиловали и дали Јови неку хиљаду жутих дуката, па ти он купио земљу од оне пијанице, Кривака, те тако се момак у час огаздио.» «Ко ти је срећан !» завршује разговор Страјило. (( Хм, лако се тако огаздити» почеће опет Раша дошло му, да се разговара. (( Тамо неко шушно у селу : ко зна, да ли је то баш све тако ? Па да виш, и ја ко