Otadžbina

110

КОМЕ ЈЕ СУЂЕНА

дим и Пешгу, гвоја би ми живахност ризведрила црне мисли из горке прошлости —» »Но, но — ни речи даље. Све ти је та твоја прошлост на уму ! Узкивај мало и у садашн.ости. Већ трећи дан, како си код нас, па не можс човек из тебе веселе речи изиући? Чисто не веРУЈем, да је то онај враголан, што је онолике страјкове починио у институту, да стара управитељка није знала, шта да ради с' тобом!« »Давно је нестало тих шарених снова из моје успомене, а.... „Добро, добро. Знам, шта хоћеш да кажеш — горка прошлост — све то па то ? Требало би већ да се срдим на тебе — али данас не могу!" И рујне обрашчиће црномањастог лепог девојчета од свсјих 17 година преобразио је неки необичан сјај. »Данас не можеш — а што баш данас не?" пита је Дара, две три године старија од прве, нлавуша са бледим лицем. Црне, ватрене очи зачуђено се упиле у лице пријатељичино. «Како си поцрвенила — ти нешто кријеш од мене ?« »Та не кријем, не кријем, само —« »Боље ћути, јер ја нисам заслужила, да ми се иовериш. Ето сам трећи дан овде, ти знаш, да ме нешто тишти, а ја о свему ћутим, и ти ме још ниси запитала, шта је? Знам ја, какве су то муке за радознало женско срце. Кад сам тебе на муке метала, немам право бити радознала — боље ћути." »Немаш право, Даро! Твоја тајна није као моја! Из твога наговештаја могла сам видети, да је твоја, тајна горка, мучна; каква бих ти пријатељица била, кад би наваљивала, да ми је повериш, да на ново оне муке патиш, што си их већ препатила, да ти позлеђујем ране, које хоћеш код нас да залеииш? 0, ја бих врло рђава пријатељица била ! — Није така моЈа тајна! Пуна је миља, среће, блаженства — а нисам ти је казала, што сам хгела, да те изненадим . . . Ја љубим и он ће данас доћи !« Опа је стала пред пријатељицу и спустила главу као покајница, која не зна, да ли јој је исповеет грех или није. »Мислила сам, да ће тако што бити. * Мила је зачуђено погледа, стаде као укочена — збуниле је Дарине ледене речи. «Да, и ја сам некада такав санак сањала,« настави Дара за себе; као да је сама. „Он је био леп, и ја сам сзбе варала, да га љубим ! пала сам, и сан се разишао. Бегала сам од тих мушких што