Otadžbina

2

АЛЕКСАИЛРИЈА

с пуном торбом алата што ће да их храни, и жене с пуним дојкама млека, што ће да хране друге; авантирнјери оба пола; мушки се надају уловмти масну прћију, а женске упецати који обли буђелар похотл.ивпх банкера - све то врви у Мисир пунахно жел.а и наде, и опћу веселост па броду прекинуће само за часак шупл.и, ритмичан кашал. гдекојег хектичавог. вал.да за то што свако из њега разбира тихи шапут: «Метепк> топ!» Ако иначе ветар не завал.а море и узнемири наше путовање, пријатнијега пута није од овога. Јадранско се море тада свако јутро купа у руменој зори, а свако вече кити пурпурним плаштом. Трст и Задар огледају се у његовом зрцалу, а Дубровник успео на високу греду и гледа л>убопитно пут запада, као да тражи убаво Гарган.ско брдо на другој страни ; а мало даље у Албапији, впсоко прибрежје од Валоне сваки час поздравља Бриндизи, као стари пријатељ, што га гледаше са страховањем када је Цезар на кршној барки- пркосио бесним валима што га растављаху од њега. Трећега дана бићемо у КрФу, красном отоку спрам Епира и разведрићемо се у густом хладу маслинових шума дивећи се лепоти негдашњих енглеских летниковапа, што вире из густих лугова вазда лиснато неранџе, — па ћемо отуд дуж ломне Левкадије, Итаке и КеФалоније, крај плоднога и дивотним цвећем окићеног Занта. правце у широко море. Сутра дан гледаћемо ломну Кандију, где брда нигда нису без пушчаног јека, а долине без златнога неранџиног воћа, али ће за који час да утоне у зреник потоње прибрежје европско (св. Јована), и око нас је свуд у иаокруг плаво средкземно море; над нама је угасито, вазда ведро сицилијанско небо, обноћ начичкано звездама, а у зору и с вечера окићено ситним љубичастим облачићима — ми смо запловили јужним пасом, јер нас вечерња омарипа почиње подсећати, да смо далеко од свежег вечерњег зрака европског. Још