Otadžbina

594

0 ТРАГИЧНОЈ КРИВИЦИ

морава људска корист човека , да бар својим осећајима у борби учествуји, и већ онда се каже, да је онај непристрастан, који нешто брани без обзира на своју сопствену корист или гнтету. Ако није у питању лична корист онда важи морална корист. Ненристрастан човек жели пропаст оној странци у боју, која је крив а, што се раздор изродио, а правој ствари жели, да победи. И позорница износи нам веселе и безопасне бојеве у шаљивој игри, а озбиљпе и силовите у траге дији; ти нас бојеви приморавају. да пристанемо уз једну или другу страну и онај бој, који води јунак у трагедији са својом судбпном, скоро исто тако силно буди у нама симпатичне осећаје као и најкрвавији рат. Како је трагедија вештачко дело, и према њему не сме се узимати у обзир лична корист, то би требало мислити, да и овде гледалац симпатише са оном страном, која има право. Али баш на против ! Трагичан песник препоручује гледаоцу, да симпатише баш са нривцвм, јер тригична кривица јест кривица јунака у трагедији т. ј. оне личности, која својим естестичним врлинама надмаша све остале личности у комаду и тиме приморава гледаоца, да му држи страну. Ако дакле није обзир моралне врсте оно, због чега непристрастан човек у трагичној борби пристаје ма уз коју старну, него је то естестичан утисак, какве одличне и привлачне личности, онда се не сме појам о трагичној и појам о моралној кривице одмах узети као једно исто. У каквом одношају стоји трагична кривица према моралној ? Да ли она није ништа друго већ морална кривпца ближе опредељена бићем трагедије, и да ли она само има с њоме заједничко име «кривица м и на њу је донекле само налик, ради чега се тако зове. Ово је једно не само од најважнијих, већ и од најтежих питања у естестици. Тешкоћа му лежи поглавито у томе што се овде судара есгестика (наука о ле-