Otadžbina

6 2

БАРУДАН

«Док је год њега» настави Јова, и ја те несмем узети за жену, јер ми је живот на коцки — он ми је сам то рекао, а што он каже, то и учини у свом лудилу та ти га добро познајеш «То је да полуднш ! Шта се њега тиче за кога ћу се ја удати ? м „Та зар си заборавила ? А сама си ми казала: канда ме и он воли. Можда бих и ја тако чинио као он, да ми је његова снага, кад би ти хтела за другог поћи — ал овако морам ћутати и венути, јер од сватова неће бити ништа !" «Ти си полудио ! Ал нисм, ниси ! Од кад сам тебе видила, знам, шта је то волети, све бих кадра била учинити, само да тебе — ал нисам мислила, да је и она луда као ми. Знала сам, да ме воли, жалила сам га и лепо сам с њиме поступала, ал ни у крај ми памети, да ће он тако далеко ићи, да му жена будем. Па кажи ми драги мој, шта да радимо, како да га се опростимо ?» «То и мене мучи већ неколико дана. Знаш, да се с њиме неда лепо, па сам мислио и мислио, ал бадава. Не би ли ти, душо, знала, који пут ?» «Ја ? А шта бих ја знала ? Ја само знам, да га треба казнити што ти је претио, а како, то још не знам.» Јова се мало узврпољио. Његов је илан био готов. сад му се свидило, најзгодније, да га каже. „Онај, како би на прилику било, да га затворе на дуго, здраво дуго време? «Да га затворе ? А за што ? «Та, знаш, удавио је Дину — па — кад би се то пустило суду у уши — и Јова није смео погледати Стани у очи, бојао се њезина погледа. «То не сме бити ! О, та ми би били врло рђави, кад би га ми за то тужили, зар није тиме нашу срећу помогао ?"