Otadžbina

ВАРУДАН

67

водом, дође себи —• беше болна, преболна. Наместише је у кревет, из ког није за три недеље усгала. После се све веКма опорављала и кроз месец дана венчала се с Јовом. Који су били у сватови, приповедали су : све је било лепо и красно, само би невеста могла бити веселија ! "VIII Време иде својим старим брзим током. Ономе, који је сретан, пролази као леп сан, искићен најшареиијим појавама ; а ко је несретан, отегло му се време као недогледан ред најцрњих слика. Па тек како је заточенику, који је на двадесет година осуђен ! Двадесет година — трећина људског века! Да, Барудан је трећину века у затвору издржао, и двајестогодишње тавновање променило га је. Не, да је зажалио кадгод, што је своју слободу жртвовао срећи љубљене девојке, не да му је усахнула л>убав, не ! Тешка радња преко дан и тавна самоћа преко ноћ променише га — научио јв мислити. Мислио је он и пре, ал само о својој љубави. Сад је размишљао о кобном удесу својих сапатника. Колико их има, што су у часу тешка искушења постали грешници, те сад силно време у тавннци проводе, а могли би га можда на чије добро уиотребити. Чуо је од два три друга, да су невини; нашли се у положају, који је против њих сведочио тв сад морају патити за туђ злочин ; он им је веровао та која вајда осуђеноме, да крије свој преступ. Упознао се и с такима, којима су наметули злочин, јер својим поштењем сметају другима, силнима ; ои их је жалио и осећао да на свету имаде и мора бити увек неправде, и ма да се човек како труди, да јој разним установама на пут стане, пре ће јој раширити делокруг, него што ће своју цел постићи.