Otadžbina

80

ПИСМА ЈЕДНОГ ОРБИНА ИЗ ПАНАМЕ

коме нема пара ; раден је, веран, и одан оамо.. он је човек код начела, а између осталих начела он исповеда да ваља. чим се дође у какво сеоце, својиски наквасити грло. Друго му је начело да ваља смаграти за сеоце најмању белегу у шуми. Кад се сноје ова два начела шта произилази отуд ? То, да чим наиђемо на какву колебицу где се неколико јадних урођеника скривају, Еженијо одјури да се с њима здрави, ишчезне, па се после кратког времена нојави са смешећим лицем уфитиљеним очима, брбл>ав, једном речи, сасвим други човек: и до сутра дан ништа се не може од њега постићи. То је полеђина колајне, али имају колајне које при свем том имају неописану вредност, и Еженијо је од тих. Сретства за превоз којима се служимо јесу четири чамца, такозвана рп-одиеа, издубљена у великим грмовима. Цена тих чамаца, који су рукотворинаурођеника, јесте од 100до200 Фран. Добра је страна тих чамаца што потребују сасма незнатну брзину воде, и зато су они једино сретство за пловидбу по овдашњим рекама у којих је дубљина врло променљива. Сваким чамцом управља по четири возара тако звани раЈапдиегоз два с преда а два гхозади. Та реч долази од ра!апдие што је име оне мотике којом се ти возари служе када се пењу уз воду. Служба је тих возара врло тешка и изискује велико вежбање ; возари морају увек на ногама да су, што је тешко јер је дно чамца округло ; све четири паланке треба да у исто време додирну дно реке и да чамац лети напред као да га једна јединцата снага потискује. Распоред за поступање напред био је следећи : У размаку од једног километра напред плове Еженијо и кувар са пирогом у којој су ствари за логорење, кујинско посуђе и т. д. Затим плови пирог главне команде са нашим драгоценим особама, а по 8ади остало особље и пртљаг. При сваком путовању ма каквога рода кувар је без икаквог спора особа на коју се стичу пажње свију путника : кувар је предмет обо-