Otadžbina

'исма једног србима 113 [1анаме

божавап.а и често нам дође да клекнемо, предањ јер добро знамо да, кад бп нам њега случајио нестало, све би нутовање поремећено и осујећено било. Њему смо Еженија иридодалн да својим старим нскуством над њим лебди, да нзабира поводжа места за логоре, да згодно постројава наше хамаке ; као јесгиво понели смо коисерве. пиринџа, бисквита и говеђине исечене на каишеве и осушене на сунцу, тако зване Тасахо (казајо). ЈЈто се тиче свежег меса, ослањамо се на случај и па јуначке деснице : али та нас је нада на жалост често изпеверила. Са нићем смо на против много србћнији, јер док пам је често леб не достајао, увек смо пили шампањца и то од најбоље марке, Редерера, молим вас, за што смо имали доброти наших пријатеља да заблагодаримо. Међуткм ми пловнмо весело уживајући присутче часовн не бригајући за сутрашњп дан ; с обе стране реке развија се дивља шума са својим опијајућлм мирисом, са чудноватим чаром неприступне своје тајанственостп. Ми се дивимо ћутке овом снловитом развоју зелепила : дивимо се џиновским палмама са блистајућим се стаблом како се погињу нод теретом грањастог свог врхунца ; платанама са огромни.м њиховим листовима; гдпегот како им се чврсто грање испреплеће иод нашимглавама и ствара нам небо зеленила. Често се напраспо призор мења ; у место шумом обрасле обале, појавл>ује се голо стење. Река виЈуга између два зида од гранита са 15 до 20 метара висине који се нагињу над нашим главама тако, да вас често страх обузимље да се то стење не сруши на вас. На том голом камену поцрнелом од сунчапих зрака, животна спла бњкака још нлје савладана ; у пукотннама стења опажају се ките орхидеја са живнм бојама својим, кактуси са огромним својим лпшћем п сто других бпл.ака што у нашој ботаничкој недотупавности Отаџвииа XI, 41. 6