Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

93

чанство држи да ја могу имати некаквог уплива, ја сам готов да га покушам ! —■ — Учините то ! — Али то ће увредити Њено Величанство Краљицу, кад недирнута светиња њене душе постане предмет општег разговора ! — То би баш добро било, то бн било цељисходно — рече Крал> брзо — тиме ће се можда најлакше излечити =о сањаличко расположење, а у оста*ом данас се о свему дебатује. Ваши пријатељн у народној скупштини не штеде ништа од своје дебате, на нека и то .. Мешовито расположење Краљево спрам личног лекара избијало је на површину кад год Краљ није на се много пазио. То беше вечно несносно да се лични лекар у политици нпкада није истицао, али да је увек. кад год би га увукли у такав разговор, са свим одлучно заступао либерално гледиште у свима политичким и црквеним питањима. Па ипак нико није хтео да га изгубе. Поред свег његовог често непријатног понашања и држања, Краљ га је високо ценио, а лични је лекар као велики научник уживао толико поштовање целога народа да је његово бављење на двору придавало овом особити сјај. Осем тога правило је добар утисак што се знало да је тако признати пријатељ слободе у непосредној близини Краљевој. Краљ сада нареди свом личном лекару да употреби сав свој уплив не би ли Краљица одустала од своје намере. Задатак беше тежак. Краљица је своме опробаном пријатељу до сада поверавала сваку своју тајну, ово беше први пут да он к њој дође са њеном гајном коју му је други поверио. Др. Гунтер покуша да доведе Краљицу дотле да му она сама повери своју одлуку, али не могавши у