Otadžbina

384

Ј А К В II Н Т А

Свршено је!.,. Под ударцем се бедем сурвао. Бујица више нема препреке, Сад вољно може поплавити све !... Ха како ћути поноћ та, Никакав одјек не потреса је! У тихом миру све почива. 0, како страшна изгледа ноћ ! Зар нема грома да је потресе ? Ии јејне клете хук се не чује, Све мирно ћути, ко да погледа Убијцу једног и уморен нљен! (погледа на крал.а) Зар никог нема поред м.ене сад? Како је страшаи ! Као да мртав прети убици! Јесам ли будна ја? Он гледа на мене? Зар пиког нема овде? јвикне устрављено) Ратко ! Стриборе! Појава VIII (Ратко, Јјранислав, Вукан, Власта и други главари долазе) Ратко. Краљице, шта је? (погледа на мртвог краља) 0, краљу? Јаквинта. Иомрћ, господо ! краљје издан'о ! Бранислав. Издануо ? ! Јаквинта. 0, добри краљу! (хвата га за руку, кроз плач) Зар тако да ти врати Доброслав За добра, гато си њему чинио? Клеветом својом тебе наведе. Да вређага права часних главара, А за тим оп те у гроб отправи! 0 добри краљу, што не прогледага ? Главара твојих цвет се скупио, Да твоје мудре очи гледају ! 0, добри краљу, проговори нам ! Главари жељно очекују већ : Устани, краљу ! казни убицу ! Гле Доброслава, где из тавнице Безочним смехом све пас исмева ! О, добри краљу ! (плаче)